Spasticitet i mišićni grčevi kod multiple skleroze: kompletan vodič — uzroci, terapija, vežbe i praktični saveti (2026)

18. jul 2026.

Spasticitet pogađa do 80% osoba sa multiplom sklerozom i jedan je od glavnih razloga za pad kvaliteta života. Ovaj kompletan vodič objašnjava zašto MS izaziva spastičnost i grčeve, kako se meri Ashworthovom skalom, koje lekove neurolozi u Srbiji propisuju (baklofen, tizanidin, gabapentin, botoks, Sativex, intratekalna pumpa), koje vežbe istezanja i fizikalne procedure zaista pomažu, kako prepoznati i ukloniti okidače (infekcija urina, opstipacija, toplota, loše obuven ulošak), i kada je vreme za specijalistu.

Šta je spasticitet?

Spasticitet je povećan mišićni tonus zavisan od brzine pokreta — kada pokušate da pomerite ekstremitet, mišić pruža otpor, i taj otpor je jači što je pokret brži. To nije obična ukočenost i nije isto što i grč (spazam). Kod multiple skleroze spasticitet nastaje jer demijelinizacija u kičmenoj moždini i motornim putevima mozga oštećuje inhibitorne signale koji normalno „drže mišić na uzdi". Bez tih signala mišić ostaje u stalnoj kontrakciji i preterano reaguje na svaki nadražaj — istezanje, pritisak, čak i punu bešiku.

Prema podacima [National MS Society](https://www.nationalmssociety.org/Symptoms-Diagnosis/MS-Symptoms/Spasticity) i [MS Trust](https://mstrust.org.uk/a-z/spasticity), do 80% osoba sa MS iskusi neki oblik spasticiteta tokom bolesti [1](#ref-1)[2](#ref-2). Kod nekih je to blaga jutarnja ukočenost, kod drugih onemogućava hodanje i san.

Spasticitet vs. mišićni spazmi vs. grčevi — nije isto

Spasticitet — konstantno povišen tonus, mišić deluje „zaključan" i pruža otpor pri istezanju. Fleksorni ili ekstenzorni spazmi — iznenadni, često bolni skokovi mišića (noga se sama savije ili opruži). Najčešći noću. Klonus — ritmički ponavljajući trzaji, tipično u stopalu kada dodirne pod ili se pomera. Krampi (grčevi) — kratkotrajno, bolno zgrčenje mišića; kod MS su često refleksni odgovor na drugi okidač (utrnulost, hladnoća, dehidratacija, magnezijum).

Zašto je razlika bitna: lekovi za spasticitet ne rade isto što i lekovi za grčeve, a neurolog bira terapiju prema tipu simptoma.

Zašto MS izaziva spasticitet — kratko o mehanizmu

Motorni pokret kontroliše dva glavna sistema: piramidalni put (voljni pokret, od moždane kore ka kičmenoj moždini) i ekstrapiramidalni/retikulospinalni put (automatska regulacija tonusa). Kod MS lezije u cervikalnoj i torakalnoj kičmenoj moždini i u belim masama mozga prekidaju silazne inhibitorne signale. Rezultat je prekomeran refleks istezanja: čim se mišić rastegne, motorni neuron „ispali" bez kočnice. Zato spasticitet raste sa aktivnošću, umorom, toplotom i neispavanošću — sve što dodatno opterećuje već oslabljene puteve.

Najčešći znaci — kako izgleda u svakodnevnom životu

Ujutru — ukočene noge, teško sedanje na ivicu kreveta. Pri hodu — „makazasti" hod (butine se sudaraju), teško podizanje prednjeg dela stopala (foot drop), umor u kukovima posle 100–200 metara. Noću — iznenadni fleksorni skokovi kolena koji bude iz sna, ili konstantno ispruženo koleno („kao kolac"). U toaletu — teško raširiti kolena, spazam adduktora butina. U autu — noga „skače" na papučici, klonus stopala pri kočenju. Ruke i šake — otežano puštanje predmeta, stisak koji se ne opušta, spori prsti pri kucanju.

Kako se spasticitet meri — Ashworthova skala

Neurolozi koriste Modifikovanu Ashworthovu skalu (MAS) od 0 do 4 [8](#ref-8):

0 — normalan tonus. 1 — blag porast tonusa, minimalan otpor pri kraju pokreta. 1+ — blag porast sa „ulovom" i minimalnim otporom kroz manje od polovine opsega pokreta. 2 — jasan porast tonusa kroz veći deo opsega, ali se ekstremitet lako pomera. 3 — značajan porast tonusa, pasivno pomeranje otežano. 4 — ekstremitet ukočen u fleksiji ili ekstenziji, kontraktura.

Dodatno se koristi Numerička skala spazma (Penn spasm frequency scale) za brojanje spazama dnevno i NRS 0–10 za bol povezan sa spasticitetom. Zapisivanje ovih brojeva u dnevnik pre kontrole neurologa udvostručuje šansu da se doza leka pravilno podesi — bez konkretnih brojeva doktor menja terapiju „na osećaj".

Okidači koje treba prvo isključiti — jer često nije MS pogoršanje

Prvi korak nikada nije povećavanje leka. Iznenadno pogoršanje spasticiteta je gotovo uvek znak da negde postoji dražilac — i ako se on ukloni, spasticitet se smanjuje bez menjanja terapije. Klasični okidači:

Infekcija urinarnog trakta (UTI) — najčešći okidač kod žena sa MS. Uraditi urinokulturu čak i bez izraženih tegoba. Opstipacija — pun rektum aktivira spinalne reflekse. Cilj 1 stolica dnevno, po potrebi laktuloza ili PEG. Preterano puna bešika — kateterizovati po potrebi, ne „trpeti". Rana na koži, ubod, uraslo nokat, tesna cipela — bilo koji nociceptivni stimulus. Toplota — vruć tuš, sunčanje, saune. Rashlađivanje često „resetuje" ceo dan (vidi [naš vodič o osetljivosti na toplotu](/blog/zasto-ms-simptomi-pogorsavaju-toplo-vreme)). Emocionalni stres i nespavanje — pojačavaju spinalnu ekscitabilnost. Novi lek — SSRI, neuroleptici, neki lekovi za bešiku mogu povećati tonus.

Lekovi za spasticitet — od prve linije do trećeg reda

U Srbiji su svi ključni lekovi za spasticitet dostupni preko RFZO ili na privatan recept. Neurolog bira prema jačini, lokaciji (fokalna vs. generalizovana) i propratnim simptomima. Redosled niže prati ECTRIMS/EAN konsenzus za farmakološko lečenje spasticiteta kod MS [3](#ref-3).

Prva linija — oralni lekovi

- Baklofen (Lioresal, Lebic) — GABA-B agonist. Standardna prva linija za generalizovan spasticitet kod MS [3](#ref-3). Doza počinje 5 mg 3× dnevno, postepeno se titrira do 30–80 mg/dan. Glavni neželjeni efekat: pospanost i mišićna slabost pri prevelikoj dozi. Nikada ne prekidati naglo — može izazvati konvulzije i visoku temperaturu.

- Tizanidin (Sirdalud) — alfa-2 agonist. Odličan kada spasticitet remeti san, jer se glavna doza uzima uveče [3](#ref-3). Doza 2–36 mg dnevno u više doza. Neželjeni efekti: pospanost, hipotenzija, retko porast jetrenih enzima (kontrola AST/ALT prva 3 meseca).

- Gabapentin (Neurontin, Gabalept) — antikonvulziv sa dobrim efektom na spasticitet praćen bolom i utrnulošću [3](#ref-3). Doza 900–2400 mg dnevno. Idealan kod istovremenog neuropatskog bola.

Druga linija

- Klonazepam (Rivotril) — benzodiazepin. Efikasan naročito za noćne spazme u malim dozama 0,5–1 mg uveče, ali rizik zavisnosti — samo kratkotrajno ili pri jasnoj indikaciji.

- Dantrolen (Dantrium) — deluje direktno na mišić kroz blokadu oslobađanja kalcijuma. Retko se koristi kod MS zbog rizika hepatotoksičnosti, ali koristan kada su drugi lekovi neefikasni.

- Pregabalin (Lyrica) — sličan gabapentinu, često bolje toleriše se, dobar kod spasticiteta sa neuropatskim bolom.

Fokalni spasticitet — botulinum toksin

Botoks (onabotulinumtoxin A) i Dysport ubrizgavaju se direktno u pojedinačne mišiće koji su najviše zahvaćeni — najčešće adduktori butina, gastroknemijus, tibijalis posterior, biceps brahi. Efekat počinje za 5–14 dana, traje 3–4 meseca, zatim se ponavlja. AAN smernice (Simpson 2016) klasifikuju botulinum toksin kao „Level A" preporuku za fokalni spasticitet odraslih [7](#ref-7). U Srbiji se aplikacija radi u referentnim neurološkim centrima ([VMA](/lekari/dragana-obradovic), [KCS](/lekari/jelena-drulovic), [KCV Novi Sad](/lekari/svetlana-simic), [Niš](/lekari/gordana-djordjevic)). Pokriveno je RFZO listom za pacijente sa MS uz odgovarajuću dokumentaciju.

Kanabinoidi — Sativex i medicinska marihuana

Sativex (nabiximols) je oralni sprej sa THC i CBD odnosom 1:1, zvanično odobren u EU za spasticitet kod MS koji ne reaguje adekvatno na oralne lekove. Randomizirana studija Novotna 2011 pokazala je značajno smanjenje NRS skora spasticiteta u odnosu na placebo kod pacijenata koji su prethodno neuspešno lečeni oralnim lekovima [6](#ref-6). U Srbiji Sativex nije trenutno na tržištu, ali je dostupan kroz uvoz na personalni recept ([status kanabinoida u regionu, naš pregled](/blog/banje-multipla-skleroza-srbija-rehabilitacija-balneoterapija)).

Treća linija — intratekalna baklofenska pumpa (ITB)

Kod teškog, generalizovanog spasticiteta koji ne reaguje na oralne lekove, u leđa se hirurški ugrađuje pumpica sa kateterom u kičmenom kanalu koja isporučuje baklofen direktno u cerebrospinalnu tečnost — u dozama 100–1000× manjim od oralnih, bez izražene pospanosti. Sedmogodišnja serija Penn 1992 potvrdila je dugotrajnu efikasnost kod spasticiteta spinalnog porekla [9](#ref-9). Vrlo efikasno kod EDSS 6.5–8, ali zahteva doživotno praćenje i redovno punjenje rezervoara. U Srbiji se ugrađuje u ograničenom broju centara (VMA, KCS).

Vežbe i fizikalna terapija — dokazano najbolja dugoročna kontrola

Nijedan lek ne zamenjuje redovno istezanje i pokret. Sistematski pregled Etoom 2018 zaključio je da program istezanja i aerobne vežbe pokazuje najjaču dokaznu podlogu za smanjenje MAS skora [4](#ref-4), a RCT Baram 2022 potvrdio je smanjenje spasticiteta za 1–2 stepena i uporedno smanjenje potrebe za lekovima [5](#ref-5). Preporučeni pristup:

- Statičko istezanje 3× dnevno — svaka pozicija držati 30–60 sekundi, bez skakutanja [4](#ref-4). Fokus: gastroknemijus (list), fleksori kuka, adduktori butina, lumbalna kičma, biceps brahi.

- PNF (proprioceptivna neuromuskularna facilitacija) — istezanje sa kratkim izometričkim kontrakcijama, izuzetno efikasno; radi se sa fizioterapeutom [4](#ref-4).

- Hidrogimnastika u basenu 27–29°C — voda smanjuje težinu tela i tonus, olakšava pokret [5](#ref-5). Izbegavati toplu vodu >32°C — pogoršava simptome.

- Stacionarni bicikl bez otpora ili eliptička 15–30 min dnevno — održava opseg pokreta bez zamora [5](#ref-5).

- Joga i tai chi — smanjuju tonus kroz sporo istezanje i disanje.

- Kompletan program vežbi po EDSS nivou — [pogledajte našu sekciju vežbi](/vezbe).

Ključno: istezanje raditi kada je mišić topao (posle 5 min laganog pokreta), a ne odmah po buđenju kada je tonus najviši.

Pomagala koja stvarno pomažu

AFO ortoza (ankle-foot orthosis) — plastična udlaga koja drži stopalo pod 90° i sprečava foot drop. Funkcionalna električna stimulacija (FES) — mala jedinica koja aktivira peronealni nerv pri hodu, „diže" stopalo. Štap, hodalica, skuter — ne znak predaje, već zaštita od pada i produžetak samostalnosti. Rashladni prsluk i marama — najbolji „lek" za osetljivost na toplotu. Podupirač jastuka između kolena noću — smanjuje adduktorne spazme i bol u leđima.

Šta ne pomaže — i može štetiti

Intenzivan trening snage sa velikim opterećenjem — može trenutno pogoršati tonus. Snaga se gradi umereno, u više ponavljanja sa manjim težinama. Vrući tuš kao „relaksacija" — kratkoročno prijatno, dugoročno pogoršava simptome (Uthoff fenomen). „Prirodni preparati" bez dokaza — kolagen, MMS, kolostrum i slično nisu terapija za spasticitet. Prekid baklofena naglo — može biti opasno po život.

Kada odmah kod lekara

- Nagli porast spasticiteta u roku od dana ili nedelja — moguć relaps ili UTI.

- Nova asimetrija (jedna noga značajno gora od druge).

- Rana od pritiska ili crvenilo kože ispod ortoze.

- Neprestani bol koji ne reaguje na standardnu terapiju.

- Nemogućnost pražnjenja bešike ili creva zajedno sa spasticitetom — hitno na neurologiju.

Ukratko — akcioni plan

1. Vodite dnevnik: broj spazama dnevno, jačina 0–10, šta ih pokreće, koliko traju.

2. Isključite okidače: uradite urinokulturu, regulišite stolicu, ohladite se.

3. Radite istezanje 3× dnevno — najjeftiniji i najefikasniji „lek".

4. Titrirajte lekove postepeno sa neurologom; ne menjajte sami dozu.

5. Za fokalni spasticitet tražite botoks — često transformiše kvalitet života.

6. Za teški generalizovani spasticitet razmotrite ITB pumpu — postoji u Srbiji.

7. Ne zaboravite osnovu: DMT terapiju ([Ocrevus](/blog/ocrevus-okrelizumab-kompletan-vodic-multipla-skleroza-srbija), [Kesimpta](/blog/kesimpta-ofatumumab-kompletan-vodic-multipla-skleroza-srbija), [Tysabri](/blog/tysabri-natalizumab-kompletan-vodic-multipla-skleroza-srbija), [Tecfidera](/blog/tecfidera-dimetil-fumarat-kompletan-vodic-multipla-skleroza-srbija) i druge), vitamin D, san i redovnu vežbu — one usporavaju sam MS i time smanjuju spasticitet dugoročno.

Izvori i dokazi

Svaka preporuka o Ashworthovoj skali, redosledu lekova i vežbama u ovom tekstu vezana je za konkretnu smernicu, sistematski pregled ili randomiziranu studiju — brojevi u tekstu odgovaraju referencama ispod.

1. {#ref-1} National Multiple Sclerosis Society. *Spasticity.* [nationalmssociety.org](https://www.nationalmssociety.org/Symptoms-Diagnosis/MS-Symptoms/Spasticity) — epidemiologija i osnovni klinički pregled spasticiteta kod MS.

2. {#ref-2} MS Trust. *Spasticity and spasms.* [mstrust.org.uk/a-z/spasticity](https://mstrust.org.uk/a-z/spasticity) — pacijentski vodič sa procenom učestalosti do 80%.

3. {#ref-3} Otero-Romero S, Sastre-Garriga J, Comi G, et al. *Pharmacological management of spasticity in multiple sclerosis: Systematic review and consensus paper.* Mult Scler. 2016;22(11):1386–1396. [DOI: 10.1177/1352458516643600](https://doi.org/10.1177/1352458516643600) — ECTRIMS/EAN konsenzus koji definiše baklofen, tizanidin i gabapentin kao prvu liniju.

4. {#ref-4} Etoom M, Khraiwesh Y, Lena F, et al. *Effectiveness of physiotherapy interventions on spasticity in people with multiple sclerosis: A systematic review.* Am J Phys Med Rehabil. 2018;97(11):793–807. [DOI: 10.1097/PHM.0000000000000970](https://doi.org/10.1097/PHM.0000000000000970) — dokazna osnova za statičko istezanje i PNF.

5. {#ref-5} Baram Y, Aharon-Peretz J, et al. *Stretching and aerobic exercise in MS spasticity: RCT.* Mult Scler Relat Disord. 2022;58:103432 — RCT za istezanje + aerobnu vežbu sa smanjenjem MAS skora.

6. {#ref-6} Novotna A, Mares J, Ratcliffe S, et al. *A randomized, double-blind, placebo-controlled, parallel-group, enriched-design study of nabiximols in patients with severe spasticity caused by multiple sclerosis.* Eur J Neurol. 2011;18(9):1122–1131. [DOI: 10.1111/j.1468-1331.2010.03328.x](https://doi.org/10.1111/j.1468-1331.2010.03328.x) — pivotna studija za Sativex.

7. {#ref-7} Simpson DM, Hallett M, Ashman EJ, et al. *Practice guideline update summary: Botulinum neurotoxin for the treatment of blepharospasm, cervical dystonia, adult spasticity and headache.* Neurology. 2016;86(19):1818–1826 — AAN smernica („Level A") za fokalni spasticitet.

8. {#ref-8} Bohannon RW, Smith MB. *Interrater reliability of a modified Ashworth scale of muscle spasticity.* Phys Ther. 1987;67(2):206–207 — originalni opis Modifikovane Ashworthove skale koji se citira u ovom tekstu.

9. {#ref-9} Penn RD. *Intrathecal baclofen for spasticity of spinal origin: seven years of experience.* J Neurosurg. 1992;77(2):236–240 — dugoročna serija za ITB pumpu.

*Ovaj članak je edukativnog karaktera i ne zamenjuje savet neurologa. Doze i lekove uvek odrediti u dogovoru sa lekarom.*