Rak i multipla skleroza: šta velike studije stvarno pokazuju

Dve ogromne studije — kanadska i francuska — izmerile su rizik od raka kod osoba sa MS-om. Nalaz je nijansiran: neki rizici su malo veći, neki čak manji. Evo šta to znači za nas.

Pre nekoliko nedelja jedna čitateljka mi je napisala poruku koja me je zabrinula: „Nikola, pročitala sam negde da MS povećava rizik od raka. Da li je to istina? Od terapije mi je već muka, a sad i ovo.“ Razumem je. Kada živiš sa MS-om, svaka nova pretnja zvuči kao kap preko čaše. Zato sam seo i pročitao obe velike studije o kojima se priča — i vest je, iskreno, bolja nego što naslov na društvenim mrežama sugeriše.

Nacionalno MS društvo SAD objavilo je u svom magazinu Momentum pregled ove teme [1](#ref-1), a iza njega stoje dve ozbiljne populacione studije. Prva je kanadska, iz 2020. godine, koju je vodila doktorka Rut En Mari: upoređeno je 53.984 osoba sa MS-om i 266.920 osoba bez MS-a u dve kanadske provincije [2](#ref-2) [3](#ref-3). Druga je francuska, iz 2024, još veća: 140.649 osoba sa MS-om i 562.596 uparenih osoba bez MS-a, praćenih kroz deset godina zdravstvenih kartona [4](#ref-4) [5](#ref-5).

> Ukratko: ukupan rizik od raka kod osoba sa MS-om je oko 6% veći nego kod ostalih — ali taj prosek krije važnu sliku. Rizik je veći za rak bešike, mozga i grlića materice, a niži za rak dojke, prostate i debelog creva.

Šta je tačno veće, a šta manje

Francuska studija dala je najjasniju sliku po vrstama raka [5](#ref-5). Kod osoba sa MS-om češći su bili rak bešike, rak mozga i rak grlića materice. Ređi su bili rak prostate, rak debelog creva i rak dojke. Zanimljivo je i da je rizik bio viši kod osoba mlađih od 55 godina, a kod onih starijih od 65 praktično se izjednačavao sa ostatkom populacije.

Kanadska studija je dodala jednu umirujuću nijansu oko raka mozga: deo tog „viška“ verovatno nije pravi porast, nego posledica toga što osobe sa MS-om rade daleko više MRI snimaka — pa se kod njih češće slučajno otkriju i dobroćudni tumori mozga koji bi kod drugih ostali neprimećeni [2](#ref-2). Doktorka Mari kaže da je to „ukupno gledano prilično umirujuće“ [1](#ref-1).

Bešika zaslužuje posebnu pažnju

Od svega, doktorku Mari najviše brine rak bešike — i to iz razloga koji se tiču svakodnevnog života sa MS-om [1](#ref-1). Mnogi od nas imaju [probleme sa bešikom](/blog/sfinkteri-multipla-skleroza-besika-creva): česte infekcije urinarnog trakta, zadržavanje urina, a neki i trajni kateter. Hronična iritacija bešike godinama povećava rizik.

Praktično, to znači tri stvari: infekcije bešike treba lečiti na vreme i do kraja, a ne „pretrpeti“ ih; ako imate trajni kateter, redovne kontrole bešike nisu luksuz nego obavezna zaštita; i ako primetite krv u urinu, to nikada ne treba pripisivati MS-u bez provere. Starija kanadska istraživanja već su ukazivala na ovu vezu [6](#ref-6).

A lekovi?

Ovo je pitanje koje svi postavimo: da li terapija koja prigušuje imuni sistem otvara vrata raku? Pošten odgovor je — zavisi od leka. Većina savremenih terapija za MS nije pokazala jasan signal povećanog rizika u dosadašnjim podacima. Ali neki stariji imunosupresivi imaju poznati rizik: mitoksantron, koji se danas retko koristi, povezan je sa leukemijom, a kod lekova koji dugo prigušuju imunost lekari prate i rizik od određenih vrsta raka [7](#ref-7).

Zato je razgovor sa neurologom o dugoročnom praćenju deo terapije, a ne paranoija. Ako ste godinama na istom leku, pitajte na sledećoj kontroli: „Da li za moj lek postoje preporuke za poseban skrining?“ To je legitimno pitanje i dobar neurolog će ga pozdraviti. Više o pojedinim lekovima imate u našem [pregledu terapija](/terapija).

Problem koji se ne vidi u statistici

Francuska studija otkrila je još nešto, po meni najvažnije u celoj priči: osobe sa MS-om ređe idu na skrining nego ostali [5](#ref-5). Ne zato što ne mare — nego zato što je logistika pakao. Mamograf kada jedva stojite, kolonoskopija kada imate problema sa bešikom i crevima, prevoz do grada, umor koji pojede dan. Znam to iz ličnog iskustva: pregled koji zdravom čoveku uzme sat vremena, meni uzme celu nedelju planiranja.

A upravo nam je skrining potrebniji nego većini. Rak grlića materice, dojke i debelog creva otkriven rano u velikoj većini slučajeva je izlečiv. Preporuke su jasne i zavise od godina [1](#ref-1) [8](#ref-8): PAPA test otprilike svake tri godine, mamografija od 40–45. godine, skrining debelog creva od 45. godine, redovan pregled kože — posebno ako ste na imunosupresivnoj terapiji.

Šta bih ja rekao onoj čitateljki

Prvo: ne paniči. Tvoj ukupan rizik je malo veći, a za neke najčešće kancere čak i manji nego kod ljudi bez MS-a. Drugo: pretvori strah u kalendar. Zakaži preglede koje si odlažala — jedan po jedan, ne sve odjednom. Treće: ako imaš kateter ili česte infekcije bešike, reci urologu da imaš MS i pitaj kako se prati zdravlje bešike dugoročno.

MS nam je već uzeo dovoljno. Ne treba da nam uzme i preventivu.

Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje savet lekara. Odluke o skriningu i terapiji donosite sa svojim neurologom i izabranim lekarom.