Kako proleće utiče na osobe sa multiplom sklerozom — i koje je godišnje doba zaista najbolje

20. maj 2026.

Proleće donosi više svetla, vitamina D i kretanja — ali i nagle promene temperature, polen, alergije, infekcije i umor. Vodič kroz to kako svaka sezona (proleće, leto, jesen, zima) utiče na MS, koje je godišnje doba najpodnošljivije i kako se pripremiti za promene vremena.

Zašto godišnja doba uopšte utiču na multiplu sklerozu

Multipla skleroza (MS) je bolest u kojoj temperatura, svetlo, vlažnost, alergeni, infekcije i raspoloženje direktno menjaju kako se osećamo iz dana u dan. Demijelinizovani nervi su izrazito osetljivi na promene telesne temperature (Uhthoff fenomen), a imuni sistem reaguje na sezonske infekcije, alergene i nivo vitamina D. Zato gotovo svaka osoba sa MS-om primećuje da se simptomi „talasaju" sa godišnjim dobima — i da neki delovi godine podnose mnogo lakše od drugih. Više o osnovama: [Uhthoff fenomen i toplota kod MS-a](/blog/uhthoff-fenomen-ms-toplota), [preosetljivost kod MS-a](/blog/preosetljivost-multipla-skleroza-senzorna-hipersenzitivnost) i [umor kod MS-a](/blog/umor-multipla-skleroza-fatigue-terapija).

Proleće — sezona obnove, ali i okidača

Proleće je za većinu ljudi sezona optimizma — više sunca, duži dan, izlazak iz zime. Kod MS-a, međutim, proleće je dvosekli mač. Sa jedne strane: raste nivo vitamina D, više se krećemo, raspoloženje se podiže, smanjuje se sezonska depresija. Sa druge strane: javljaju se nagle oscilacije temperature (hladno jutro, toplo podne), polen i alergije, virusne respiratorne infekcije koje često prelaze iz zime, i prvi topli dani koji već mogu da pokrenu Uhthoff fenomen kod osetljivih osoba.

Šta tipično pomaže u proleće kod MS-a. Raste sinteza vitamina D u koži (15–20 min izlaganja podlaktica i lica nekoliko puta nedeljno, bez opekotina) — što direktno podržava imunomodulaciju i smanjuje rizik od relapsa ([vitamin D i MS — nauka](/blog/vitamin-d-ms-nauka)). Duži dan i više svetla regulišu cirkadijalni ritam i poboljšavaju san i raspoloženje. Lakše je biti aktivan napolju — šetnja, [joga](/blog/joga-multipla-skleroza-edss-nivoi), laki [vežbe za MS](/vezbe) — što smanjuje umor i spastičnost.

Šta proleće tipično pogoršava. Alergije i polen (breza, jasen, trave) — ne pogoršavaju MS direktno, ali iscrpljuju imuni sistem, prekidaju san i izazivaju umor koji se preklapa sa MS umorom. Sezonske respiratorne infekcije mogu da pokrenu pseudorelapse ili pravi relaps. Nagle promene vremena (toplotni talasi početkom maja) prvi put aktiviraju Uhthoff fenomen posle zime. Prolećni umor je realna pojava — telo se prilagođava na novu dužinu dana, hormonalnu ravnotežu i temperaturu.

Praktične preporuke za proleće. Proverite 25-OH vitamin D krajem zime/početkom proleća i dozirajte do ciljnog opsega 40–60 ng/mL. Razgovarajte sa alergologom o sezonskim antihistaminicima druge generacije (bez sedacije) ako imate izraženu polensku alergiju. Nosite slojevitu odeću („onion-style") za nagle promene temperature. Krenite sa rashladnim priborom (prsluk, marama, ručnik) već pri prvim toplim danima. Vakcinišite se protiv gripa i COVID-a na vreme i perite ruke češće — proleće je sezona infekcija. Vodite [dnevnik simptoma i relapsa](/blog/kako-prepoznati-relaps-ms-checklist-dnevnik) da biste razlikovali pseudorelaps (alergija, infekcija, vrućina) od pravog relapsa.

Leto — najteža sezona za većinu ljudi sa MS-om

Veliki broj studija i registara (Christogianni 2018, Leavitt 2014, MS Society UK 2020) i samoprijavljeni podaci pokazuju da je leto najgore podnošljivo doba za većinu osoba sa MS-om. Toplotni talasi (preko 30 °C), vlažnost, jako sunce i dehidracija aktiviraju Uhthoff fenomen — povećan zamor, vid se zamagljuje, snaga opada, kognitivna „magla" se pojačava, povećava se rizik od pseudorelapsa. Hospitalizacije zbog MS-a rastu u letnjim mesecima u toplim klimatskim zonama. Detaljnije: [Uhthoff fenomen](/blog/uhthoff-fenomen-ms-toplota).

Šta pomaže leti. Rashladni prsluci i marame (npr. KewlFit, Polar Products, ColdAvenger), klimatizovana soba (18–22 °C) za spavanje, izlasci napolje rano ujutro ili kasno uveče, šešir sa širokim obodom i naočare sa 100% UV zaštitom, pijenje hladne vode tokom dana (2–2,5 L), izbegavanje saune, vrućeg sunca i fizičkog napora u podne. Plivanje u hladnoj vodi je odlična aktivnost — rashlađuje i istovremeno vežba. Putovanja — birajte planinu ili more sa noćnim povetarcem; izbegavajte unutrašnjost kontinenta i tropske destinacije tokom vrhunca leta.

Jesen — često najpodnošljivije doba

Jesen je za veliki broj osoba sa MS-om najprijatnija sezona: temperature padaju u idealan opseg (15–22 °C), vlažnost je umerena, dan je još uvek dovoljno dug, vitamin D iz leta još uvek je u krvi, manje je alergena nego u proleće. Energija raste, spastičnost popušta, Uhthoff prestaje da bude problem. To je idealno vreme za rehabilitaciju, redovne vežbe, hod, planinarenje, vožnju bicikla i postavljanje navika za zimu. Oprez: kraj jeseni donosi prvu talasu respiratornih infekcija (grip, RSV, COVID) — vakcine i higijena ruku su ključne. Već u oktobru/novembru proverite vitamin D i počnite suplementaciju za zimu.

Zima — kratak dan, vitamin D, infekcije i hladnoća

Zima ima svoje prednosti i mane. Prednosti: nema pregrevanja, Uhthoff je gotovo odsutan, vežbanje u hladnoj prostoriji je lakše, kvalitet sna je često bolji. Mane: kratak dan i manjak sunca → pad vitamina D, sezonska depresija (SAD), umor; virusne infekcije (grip, COVID, RSV, prehlade) koje mogu pokrenuti relaps; ekstremna hladnoća kod nekih pacijenata pojačava [spastičnost](/blog/spasticitet-multipla-skleroza-terapija), bol i tremor; led i sneg povećavaju rizik od padova kod osoba sa problemima ravnoteže ([ravnoteža i ataksija](/blog/ravnoteza-ataksija-ms)).

Praktične preporuke za zimu. Suplementacija vitamina D 2000–4000 IU dnevno (uz kontrolu nivoa svaka 2–3 meseca). Lampa za svetlosnu terapiju (10000 luksa, 20–30 min ujutro) ako imate sezonsku depresiju. Vakcine na vreme (grip, COVID, po potrebi pneumokok). Tople rukavice, kape, slojevita odeća; topla i sigurna obuća sa neklizajućim đonom; štap ili štake za sneg/led. Vežbanje unutra (sobni bicikl, trake za hod, joga, [vežbe po EDSS nivou](/vezbe)). Mediteranska ishrana sa toplom kuvanom hranom — [više](/blog/ms-dijeta-mediteranski-rezim).

Koje je godišnje doba najbolje za osobe sa MS-om — kratak odgovor

Za većinu ljudi sa MS-om najpodnošljivija sezona je rano proleće i jesen (mart–maj i septembar–oktobar), kada su temperature između 15 i 22 °C, vlažnost umerena, dan dovoljno dug za vitamin D i raspoloženje, a infekcija i alergija manje nego u kasnom proleću ili zimi. Najteža sezona je leto (vrhunac jul–avgust), zbog toplote i Uhthoff fenomena. Zima je negde u sredini — komforna po pitanju temperature, ali izazovna zbog infekcija, manjka svetla i pada vitamina D. Naravno, ovo je prosečna slika — manji deo pacijenata bolje podnosi leto nego zimu (npr. oni sa izraženom spastičnošću koja se pogoršava na hladnoću), pa je individualno praćenje uvek pravilo broj jedan.

Koja klima/zemlja je najprijatnija za život sa MS-om

Idealna klima je umerena, sa malim sezonskim oscilacijama, blagim letima (do 26 °C) i blagim zimama (iznad 0 °C), umerenom vlažnošću i dovoljno sunčanih dana. Primeri: severna Italija, južna Francuska (van vrhunca leta), Slovenija, severna Španija (Galicija), pacifička obala Severne Amerike (Vancouver, Portland, San Francisco), Novi Zeland, deo Australije (Tasmanija), južna Engleska. Manje povoljne: tropske i subtropske zone (Florida, Tajland, Singapur), pustinjske oblasti, kontinentalna unutrašnjost sa ekstremnim letima i zimama. U Srbiji najpodnošljiviji su prolećni i jesenji meseci u kontinentalnom delu i ceo planinski deo (Zlatibor, Kopaonik, Tara) tokom leta, dok je primorski deo Crne Gore i Hrvatske leti težak zbog visoke vlažnosti i temperatura.

Praktične navike koje pomažu kroz sve sezone

Vodite dnevnik simptoma i okidača (temperatura, vlažnost, dnevna aktivnost, san, ishrana, raspoloženje) — najbolji način da prepoznate sopstvene obrasce i da razlikujete pseudorelaps od pravog relapsa. Održavajte vitamin D u ciljnom opsegu cele godine. Vakcine na vreme (grip jesen, COVID po preporuci, pneumokok po starosti). Mediteranska ishrana, hidratacija, redovan san 7–9 sati, kontrola stresa ([upravljanje stresom](/blog/upravljanje-stresom-ms)), redovne vežbe prilagođene EDSS nivou, kontrola kod neurologa najmanje jednom godišnje (a po DMT-u prema protokolu). Imajte set za vrućinu (rashladni prsluk, marama, hladna boca vode) i set za zimu (tople rukavice, neklizajuća obuća, lampa za svetlosnu terapiju) — pripremljen i dostupan.

Godišnja doba kod multiple skleroze nisu samo „atmosfera" — ona su biološki okidači koji menjaju temperaturu tela, imunitet, vitamin D, san i raspoloženje. Proleće je sezona obnove, ali i alergija, infekcija i prvih toplih dana. Leto je za većinu najteže — Uhthoff fenomen i pregrevanje. Jesen je često najprijatnije — savršena temperatura, rezerve vitamina D, manje alergena. Zima zahteva pažnju na vitamin D, vakcine i pad raspoloženja. Najbolji pristup nije promeniti klimu, nego upoznati svoje okidače, pripremiti se za svaku sezonu i razgovarati sa neurologom o sezonskim prilagođavanjima terapije i navika.

Izvori

Christogianni A, Bibb R, Davis SL, et al. „Temperature sensitivity in multiple sclerosis: an overview." Mult Scler Relat Disord. 2018: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30053717/. Leavitt VM, Sumowski JF, Chiaravalloti N, DeLuca J. „Warmer outdoor temperature is associated with worse cognitive status in MS." Neurology. 2012: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22675080/. Smolders J, Torkildsen Ø, Camu W, Holmøy T. „An update on vitamin D and disease activity in multiple sclerosis." CNS Drugs. 2019: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31487005/. Tao C, Simpson S Jr, van der Mei I, et al. „Higher latitude is significantly associated with an earlier age of disease onset in multiple sclerosis." J Neurol Neurosurg Psychiatry. 2016: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/27559182/. Spelman T, Gray O, Trojano M, et al. „Seasonal variation of relapse rate in multiple sclerosis." Ann Neurol. 2014: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24757001/. National MS Society — „Heat & Temperature Sensitivity": https://www.nationalmssociety.org/Symptoms-Diagnosis/MS-Symptoms/Heat-Temperature-Sensitivity. MS Trust — „Temperature sensitivity": https://mstrust.org.uk/a-z/temperature-sensitivity. MS Society UK — „Heat sensitivity": https://www.mssociety.org.uk/about-ms/signs-and-symptoms/heat-sensitivity-and-ms. Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje konsultaciju sa neurologom.