Preosetljivost kod multiple skleroze: kada čula, koža i emocije postanu pojačane

15. maj 2026.

Mnoge osobe sa multiplom sklerozom prijavljuju pojačanu osetljivost na svetlo, zvuk, dodir, toplotu, mirise i emocije. Vodič kroz uzroke senzorne preosetljivosti kod MS-a (alodinija, dizestezija, fotofobija, hiperakuzija, Uthof fenomen, senzorno preopterećenje), kada je tražiti lekara i šta zaista pomaže — od adaptacije okruženja do lekova i terapija.

Šta je preosetljivost (hipersenzitivnost) kod multiple skleroze

Preosetljivost (hipersenzitivnost) kod multiple skleroze (MS) je krovni naziv za pojačan, neproporcionalan ili bolan odgovor centralnog nervnog sistema na uobičajene draži — svetlo, zvuk, dodir, toplotu, hladnoću, mirise, ukus, kretanje, pa i emocionalne stimuluse. Nije reč o „preosetljivoj ličnosti", već o neurofiziološkoj posledici demijelinizacije i upale koja menja način na koji nervni putevi prenose i obrađuju senzorne informacije. Procene iz kliničkih kohorti pokazuju da neki oblik senzorne preosetljivosti u nekom trenutku tokom bolesti prijavljuje 40–70% osoba sa MS-om (Truini 2013, O'Connor 2008, Solaro 2018), a kod dela pacijenata to je dominantan i najteži simptom svakodnevice.

Glavni oblici preosetljivosti kod MS-a

1) Senzorna preosetljivost na koži (alodinija i hiperestezija). Alodinija je bol izazvan dražima koje normalno ne bole — dodir tkanine, voda iz tuša, blagi vetar, pojas, sat. Hiperestezija je pojačan osećaj na uobičajene dodire. Često se javlja u okviru dizestezija — neprijatnih osećaja peckanja, žarenja, „trnjenja iglicama", osećaja vlažnosti ili mraza koji nisu povezani sa stvarnim stimulusom. Posebno poznata varijanta je „MS zagrljaj" (dysaesthesia thoracica) — osećaj stezanja, pritiska ili vrućeg pojasa oko grudnog koša ili struka. Više detalja: [MS zagrljaj — dysaesthesia thoracica](/blog/ms-zagrljaj-dysaesthesia-thoracica) i [svrab kod MS-a (pruritus)](/blog/svrab-pruritus-multipla-skleroza).

2) Preosetljivost na svetlo (fotofobija) i vizuelne smetnje. Bleštanje, fluorescentno svetlo, ekrani, vožnja noću sa farovima u susret — sve to može izazvati bol u očima, glavobolju, vrtoglavicu i pogoršanje vida. Fotofobija je posebno česta posle optičkog neuritisa, ali se javlja i bez njega. Saznajte više u članku [optički neuritis i vid kod MS-a](/blog/opticki-neuritis-vid-multipla-skleroza).

3) Preosetljivost na zvuk (hiperakuzija) i tinitus. Uobičajeni zvuci — restoran, otvoreni prostor, dečja vika, klima uređaj, blender — doživljavaju se kao prejaki, neprijatni ili bolni. Često se kombinuje sa tinitusom (zujanje, pištanje u ušima) i vrtoglavicom. Pogledajte i: [vrtoglavica i vertigo kod MS-a](/blog/vrtoglavica-vertigo-multipla-skleroza).

4) Preosetljivost na toplotu i hladnoću. Uthof fenomen je dobro poznato pravilo: porast telesne temperature za samo 0,5 °C (vruć tuš, sunce, fizički napor, vrućica, sauna) može privremeno pogoršati ranije simptome — slabost, vid, ravnotežu, kogniciju. Manji broj pacijenata reaguje obrnuto — na hladnoću, sa pojačanom spastičnošću i bolom. Više: [Uthof fenomen i toplota kod MS-a](/blog/uhthoff-fenomen-ms-toplota).

5) Preosetljivost na mirise (hiperozmija) i ukus. Parfemi, deterdženti, hrana, dim — mogu izazvati mučninu, glavobolju i odbojnost. Ređe je dokumentovana, ali pacijenti je redovno opisuju.

6) Senzorno preopterećenje i kognitivno-emocionalna preosetljivost. Tržni centar, otvorena kancelarija, porodični ručak sa više ljudi koji pričaju u isto vreme — mozak ne uspeva da filtrira draži, javlja se „magla", iznenadan umor, razdražljivost, plačljivost, anksioznost ili potreba da se odmah napusti prostor. Ovo je tesno povezano sa [kognitivnim simptomima MS-a](/blog/kognitivni-poremecaji-ms-magla), [umorom (fatigue)](/blog/umor-multipla-skleroza-fatigue-terapija) i [depresijom](/blog/depresija-multipla-skleroza-terapija).

Zašto se to dešava — neurobiologija u tri rečenice

Demijelinizacija usporava i desinhroniše prenos signala duž senzornih puteva (vidnog, slušnog, somatosenzornog). Lezije u talamusu, moždanom stablu i kičmenoj moždini menjaju „filter" preko kojeg mozak pravi razliku između važnih i nevažnih draži. Posledica je centralna senzitizacija — nervni sistem reaguje jače i duže nego što bi trebalo na uobičajen stimulus, slično mehanizmima koji su opisani kod hroničnog bola, fibromialgije i migrene (Truini 2013, Solaro 2018).

Kada se preosetljivost javlja — relaps, „pseudorelaps" ili stalni simptom?

Preosetljivost može biti prvi znak relapsa (akutno, danima do nedeljama, sa novim ili pogoršanim simptomima), „pseudorelaps" (privremeno pogoršanje izazvano vrućicom, infekcijom, stresom, neispavanošću ili menstrualnim ciklusom — bez nove lezije), ili hronični rezidualni simptom posle ranijeg relapsa. Praktično pravilo: ako se nov senzorni simptom pojavio i traje duže od 24 sata, javite se neurologu. Naš [vodič kako prepoznati relaps](/blog/kako-prepoznati-relaps-ms-checklist-dnevnik) pomaže da se razlikuje pravi relaps od pseudorelapsa.

Crvene zastavice — kada hitno potražiti lekara

Hitno (isti dan) javite se lekaru ako uz preosetljivost imate: nagli gubitak ili zamućenje vida na jedno oko, dvoslike, jaku slabost ruke ili noge, otežan govor, gubitak ravnoteže koji onemogućava hod, retenciju mokraće, jaku glavobolju koja se ne smiruje, ili znake infekcije (visoka temperatura, peckanje pri mokrenju, kašalj, gnoj). Kombinacija nove senzorne preosetljivosti i sistemskih simptoma može značiti relaps, urinarnu infekciju ([više](/blog/urinarne-infekcije-multipla-skleroza-bakterije-antibiotici)) ili drugi neurološki problem koji zahteva brzu procenu.

Šta zaista pomaže — adaptacija okruženja

Pre svake terapije, prvi korak je smanjiti opterećenje čula. Svetlo: nosite naočare za sunce sa 100% UV zaštitom (i unutra, ako ste fotofobični), birajte topla i prigušena svetla, smanjite osvetljenost ekrana, koristite „dark mode" i filtere plave svetlosti uveče. Zvuk: čepovi za uši sa filtrom (npr. Loop, Alpine, Etymotic) smanjuju buku za 15–25 dB bez „začepljenosti", aktivne slušalice za poništavanje buke pomažu u prevozu i kancelariji. Toplota: rashladni prsluk, marama oko vrata, hladan tuš pre izlaska napolje, izbegavanje sauna i vrućeg sunca, klima uređaj u sobi za spavanje. Dodir: meke, glatke prirodne tkanine (pamuk, bambus), bez etiketa, bez tesnih pojaseva i sportskih grudnjaka. Mirisi: bez parfema u kući, bezmirisni deterdženti i sapuni, ventilacija. Više o praktičnim pomagalima i adaptivnoj odeći: [odeća i pomagala kod MS-a](/blog/odeca-pomagala-multipla-skleroza-adaptivno).

Lekovi — šta se zaista koristi (i kada)

Za neuropatski bol, alodiniju i dizestezije prvi izbor su gabapentin i pregabalin, zatim duloksetin ili amitriptilin. Za trigeminalnu neuralgiju i napadne bolove koristi se karbamazepin ili okskarbazepin ([više o bolu kod MS-a](/blog/bol-multipla-skleroza-trigeminalna-neuralgija)). Za migrenu i fotofobiju primenjuju se uobičajeni profilaktici migrene (topiramat, propranolol, CGRP antagonisti) i abortivna terapija triptanima — uvek u dogovoru sa neurologom. Za spastičnost koja se pojačava na dodir/hladnoću koriste se baklofen, tizanidin, a u izabranim slučajevima i kanabinoidi (Sativex/nabiksimoli — gde su dostupni; [više](/blog/kanabis-multipla-skleroza-cbd-thc)). Za akutne pseudorelapse zbog vrućice ključno je lečiti uzrok (antipiretik, antibiotik za infekciju), a ne menjati DMT. Sve doze prepisuje neurolog ili specijalista za bol.

Nemedikamentne terapije sa dokazima

Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) i Acceptance and Commitment Therapy (ACT) smanjuju doživljaj bola i preosetljivosti i poboljšavaju funkciju (Cochrane 2020, Hughes 2018). Mindfulness-Based Stress Reduction (MBSR) umiruje centralnu senzitizaciju i smanjuje umor i anksioznost. Joga nidra i pranajama dokazano smanjuju umor i preosetljivost na stres ([joga za MS po EDSS nivoima](/blog/joga-multipla-skleroza-edss-nivoi)). Fizikalna terapija sa graduisanim ekspozicijama na dodir i pokret pomaže kod alodinije i „MS zagrljaja". Higijena sna, redovna ishrana, izbegavanje alkohola i nikotina i kontrola stresa značajno smanjuju učestalost epizoda preosetljivosti.

Život sa preosetljivošću — praktične navike

Vodite dnevnik okidača (vreme, mesto, draž, intenzitet 0–10, šta je pomoglo) — najbolji način da prepoznate sopstvene obrasce. Planirajte „tihe sate" u danu, najavite porodici i kolegama da povremeno potrebujete polumračnu i tihu sobu. Na poslu zatražite razumno prilagođavanje — radno mesto dalje od buke, mogućnost rada od kuće u danima visoke temperature, fleksibilno radno vreme ([više o pravima i karijeri](/blog/rad-karijera-multipla-skleroza-prava)). Putovanja planirajte van špica, sa rezervnim setom čepova, naočara, rashladnog prsluka i lekova.

Preosetljivost kod multiple skleroze je stvaran, čest i lečiv simptom. Nije znak slabosti, niti „samo psihološki" problem — reč je o pojačanom odgovoru nervnog sistema koji se može razumeti, izmeriti i ublažiti. Kombinacija pažljive adaptacije okruženja, ciljane terapije bola i spastičnosti, psihoterapije i tehnika opuštanja danas omogućava većini pacijenata da značajno smanji intenzitet i učestalost epizoda. Razgovarajte sa neurologom o svakom novom ili pogoršanom senzornom simptomu — pravo razumevanje preosetljivosti je polovina puta do njenog smirivanja.

Izvori

Truini A, Galeotti F, La Cesa S, et al. „Mechanisms of pain in multiple sclerosis: a combined clinical and neurophysiological study." Pain. 2012/2013: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22377437/. Solaro C, Cella M, Signori A, et al. „Identifying neuropathic pain in patients with multiple sclerosis." J Neurol. 2018: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29556741/. O'Connor AB, Schwid SR, Herrmann DN, et al. „Pain associated with multiple sclerosis: systematic review and proposed classification." Pain. 2008: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18313224/. Frohman EM, Frohman TC, Zee DS, et al. „The neuro-ophthalmology of multiple sclerosis." Lancet Neurol. 2005: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15721827/. Christogianni A, Bibb R, Davis SL, et al. „Temperature sensitivity in multiple sclerosis: an overview." Mult Scler Relat Disord. 2018: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30053717/. National MS Society — „Pain & Itching": https://www.nationalmssociety.org/Symptoms-Diagnosis/MS-Symptoms/Pain. MS Trust — „Sensory symptoms": https://mstrust.org.uk/a-z/sensory-symptoms. Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet vašeg neurologa.