Optički neuritis: kako MS utiče na vid i šta da radite

14. oktobar 2026.

Bol pri pomeranju oka i zamućen vid često su prvi znak MS-a. Evo šta je optički neuritis, kako se dijagnostikuje, koliki je rizik od MS-a, kako se leči i koliko traje oporavak.

Sećam se jedne poruke koju mi je poslao čitalac iz Niša: „Nikola, probudio sam se i desno oko mi je kao da gleda kroz maglu. Boli kad pomerim oko. Da li je to MS?“ Napisao sam mu odmah: idi danas kod oftalmologa, ne sutra. Ispostavilo se da je u pitanju optički neuritis — upala vidnog živca, koja je kod mnogih od nas prvi znak multiple skleroze. Zato sam odlučio da skupim sve što nauka danas zna o ovoj temi, na jednom mestu.

> Ukratko: optički neuritis je upala vidnog živca koja izaziva bol pri pomeranju oka i zamućen ili taman vid, obično na jednom oku. Kod oko 15–20% osoba sa MS-om to je prvi simptom bolesti, a oko polovina svih osoba sa MS-om ga doživi tokom života [1](#ref-1) [2](#ref-2). Većina ljudi se oporavi za nekoliko nedelja do meseci, ali svaki nagli gubitak vida zahteva hitan pregled.

Šta je optički neuritis?

Vidni (optički) živac prenosi sliku od oka do mozga. Kao i ostali živci u centralnom nervnom sistemu, obavijen je mijelinom — zaštitnim omotačem. Kod MS-a imunski sistem greškom napada taj mijelin, živac otiče i signal kroz njega putuje sporije ili se prekida. Rezultat je vid koji „bledi“, mutan je ili ispran, kao da gledate kroz prljavo staklo [2](#ref-2).

Optički neuritis najčešće pogađa osobe između 20 i 40 godina, i to oko tri puta češće žene nego muškarce [1](#ref-1) [3](#ref-3). To je isti profil kao kod same MS, što nije slučajnost.

Simptomi: kako izgleda iznutra

- Bol u oku ili iza oka, naročito pri pomeranju oka — javlja se kod oko 90% ljudi i često prethodi gubitku vida za dan-dva [3](#ref-3).

- Zamućen, taman ili „mlečni“ vid na jednom oku, koji se pogoršava tokom nekoliko dana, a najgori je obično posle jedne do dve nedelje.

- Izbledele boje — posebno crvena izgleda sivo-ružičasto ili „isprano“. Ovo se zove desaturacija boja i često je najosetljiviji znak.

- Tamna mrlja u centru vida (centralni skotom).

- Bljeskovi svetla pri pomeranju oka (fosfeni).

- Pogoršanje vida na toploti ili posle napora — Uthoffov fenomen. O tome sam detaljno pisao u tekstu o [Uthoffovom fenomenu](/blog/uhthoff-fenomen-ms-toplota).

Važno je razlikovati: dvoslike (duplo viđenje, kao kod Dejvida iz izvornog teksta MyMSTeam-a koji je na golfu odjednom video dve zastavice [1](#ref-1)) obično nisu optički neuritis, već posledica lezija u moždanom stablu koje kontroliše pokrete očiju (internuklearna oftalmoplegija). I nistagmus — nevoljno trzanje očiju — ima drugi uzrok. Sve ove probleme vida kod MS-a pregledno sam opisao u tekstu o [poremećajima vida kod MS-a](/blog/opticki-neuritis-vid-multipla-skleroza).

Kako se postavlja dijagnoza

Kada dođete sa ovakvim simptomima, oftalmolog ili neurooftalmolog obično radi sledeće [2](#ref-2) [4](#ref-4):

- Oštrinu vida i test boja (Ishihara tablice) — boje su često pogođenije nego sama oštrina.

- Test zenica — tzv. relativni aferentni pupilarni defekt (RAPD): zenica obolelog oka slabije reaguje na svetlo. Ovo je ključni objektivni znak.

- Pregled očnog dna — kod dve trećine ljudi vidni živac izgleda potpuno normalno, jer je upala „iza“ oka (retrobulbarni neuritis). Odatle izreka: „pacijent ne vidi ništa, a ni lekar ne vidi ništa“.

- Vidno polje, a često i vidni evocirani potencijali (VEP), koji pokazuju usporen signal.

- OCT (optička koherentna tomografija) — bezbolan snimak koji meri debljinu sloja nervnih vlakana mrežnjače. Danas je to jedan od najvažnijih alata u praćenju MS-a [5](#ref-5).

- MRI mozga i orbita sa kontrastom — pokazuje upaljen živac i, što je presudno, da li u mozgu postoje lezije tipične za MS.

Novina koju vredi znati: prema revidiranim McDonald kriterijumima iz 2024., vidni živac je zvanično dodat kao peta lokacija za dokazivanje širenja bolesti „u prostoru“. To znači da optički neuritis potvrđen MRI-jem, OCT-om ili VEP-om sada direktno ulazi u dijagnozu MS-a [6](#ref-6). Više o tome pisao sam u tekstu o [dijagnozi MS-a bez lumbalne punkcije](/blog/ms-dijagnoza-bez-lumbalne-punkcije-mri-znak-centralne-vene).

Koliki je rizik da optički neuritis preraste u MS?

Najbolji odgovor daje američka studija Optic Neuritis Treatment Trial (ONTT), koja je pratila 388 ljudi tokom 15 godina [7](#ref-7):

- Ukupno je 50% razvilo MS u roku od 15 godina.

- Ako MRI na početku nije pokazao nijednu leziju u mozgu, rizik je bio oko 25%.

- Ako je postojala bar jedna lezija, rizik je skočio na oko 72%.

Te brojke potiču iz vremena pre savremenih lekova. Danas, kada MRI pokaže lezije, neurolog često odmah predlaže terapiju koja menja tok bolesti, jer rani početak lečenja smanjuje rizik od novih napada. Pregled lekova koji su kod nas dostupni nalazi se u tekstu o [DMT lekovima](/blog/dmt-lekovi-multipla-skleroza-2026).

Nije svaki optički neuritis MS

Ovo je deo koji mnogi propuste. Upalu vidnog živca mogu izazvati i druge bolesti, koje se leče drugačije [8](#ref-8):

- NMOSD (neuromijelitis optika) — antitela na akvaporin-4; često teži gubitak vida, oba oka, sporiji oporavak.

- MOGAD — antitela na MOG; često oteknut živac vidljiv na očnom dnu, oba oka, dobar odgovor na kortikosteroide, ali sklonost ponavljanju.

- Infekcije, sarkoidoza, autoimune bolesti, nedostatak vitamina B12.

Zato, ako je gubitak vida vrlo težak, na oba oka, bez bola ili se ne popravlja posle tri nedelje, lekari treba da urade testove na AQP4 i MOG antitela. Upravo za ove bolesti otvoren je i novi [centar za MS, NMOSD i MOGAD u Beogradu](/ms-centri-srbija).

Lečenje: šta pomaže, a šta ne

- Visoke doze kortikosteroida intravenski (najčešće metilprednizolon 1 g dnevno, 3–5 dana) ubrzavaju oporavak vida, ali prema ONTT-u ne menjaju konačan ishod posle godinu dana [7](#ref-7). Visoke oralne doze danas se smatraju podjednako efikasnim alternativama [9](#ref-9).

- Same niske doze oralnog prednizona nisu preporučene — u ONTT studiji bile su povezane sa više ponovljenih napada.

- Izmena plazme (plazmafereza) koristi se kod teških slučajeva koji ne reaguju na steroide, posebno kod NMOSD-a.

- Bez terapije se takođe oporavi većina ljudi — odluku donosite zajedno sa lekarom, u zavisnosti od toga koliko vam vid smeta u svakodnevici.

Šta mogu sam da uradim: odmarati oči, izbegavati vožnju dok vid nije stabilan, rashlađivati se ako vid slabi na toploti, i zapisivati simptome. Ako niste sigurni da li je u pitanju relaps, pomoći će vam [lista za prepoznavanje relapsa](/blog/kako-prepoznati-relaps-ms-checklist-dnevnik).

Oporavak: koliko traje

Dobra vest: vid počinje da se popravlja obično u roku od 2–3 nedelje, a do godinu dana oko 95% ljudi ima oštrinu vida 20/40 (0,5) ili bolju [7](#ref-7). Ipak, mnogi i posle oporavka primećuju sitnice — boje su malo bleđe, kontrast slabiji, vid se kratko zamagli na toploti. To je normalno i posledica je trajnog, malog oštećenja vlakana koje OCT može da izmeri.

Šta istraživanja donose

Optički neuritis je danas „prirodna laboratorija“ za testiranje lekova koji obnavljaju mijelin, jer se oporavak može precizno meriti VEP-om. Najpoznatiji primer je klemastin — stari antihistaminik koji je u studiji ReBUILD skratio kašnjenje signala na VEP-u kod osoba sa hroničnim optičkim neuritisom [10](#ref-10). To još nije terapija, ali je jasan dokaz da je popravka mijelina moguća. O širem pogledu na remijelinizaciju pisao sam u [pregledu otkrića iz 2026.](/blog/multipla-skleroza-otkrica-2026-remijelinizacija-btk-ebv)

Kada odmah kod lekara

- Nagli gubitak ili zamućenje vida na jednom ili oba oka.

- Bol pri pomeranju oka uz promenu vida.

- Boje odjednom izgledaju isprano.

- Dvoslike koje ne prolaze.

U Srbiji je najbrže otići u hitnu oftalmološku službu ili kod izabranog lekara po uput, a ako već imate MS — odmah javiti svom neurologu.

Moja poruka

Ako vam se ovo upravo dešava: strah je normalan, ali vid se kod većine nas vrati. Ono što najviše možete da uradite jeste da ne čekate i da tražite MRI i kompletan pregled. Rana dijagnoza znači raniju zaštitu mozga.

*Ovaj tekst je edukativan i ne zamenjuje savet neurologa ili oftalmologa. Ne menjajte terapiju bez dogovora sa lekarom.*