Lezije na kičmenoj moždini kod multiple skleroze: simptomi, MRI dijagnostika i savremeno lečenje (2026)
Kompletan vodič o spinalnim lezijama kod MS: zašto se pojavljuju u vratnom i grudnom delu kičmene moždine, kako se vide na MR-u, koja 4 grupe simptoma najčešće izazivaju (motorika, senzorna disfunkcija, bešika/creva, Lhermitteov znak), kada su znak progresije, i koje savremene terapije — od kortikosteroida i DMT lekova do rehabilitacije — usporavaju oštećenje.
Šta su spinalne lezije kod MS-a
Multipla skleroza napada mijelin — zaštitni omotač oko nervnih vlakana — u belim masama centralnog nervnog sistema. Kada se to dešava u kičmenoj moždini, nastaju spinalne lezije (plakovi demijelinizacije). Kičmena moždina je uska „autoputska magistrala" za sve motorne i senzorne signale ispod glave, pa čak i sitne lezije mogu izazvati velike simptome — mnogo veće nego lezije iste veličine u mozgu [1](#ref-1).
Studije pokazuju da oko 80% osoba sa MS ima bar jednu leziju na kičmenoj moždini u toku bolesti, a kod primarno progresivnih (PPMS) i sekundarno progresivnih (SPMS) oblika procenat je i veći [2](#ref-2)[3](#ref-3). Spinalne lezije su jedan od najjačih prediktora invalidnosti — bolji od broja lezija u mozgu.
Gde se najčešće pojavljuju
Kičmena moždina se anatomski deli na 4 dela: cervikalni (vratni, C1–C8), torakalni (grudni, T1–T12), lumbalni (slabinski) i sakralni. Kod MS-a lezije se najčešće javljaju u:
- Cervikalnoj kičmi (65–75% slučajeva) — posebno gornji vratni segmenti (C2–C4). Ove lezije daju najizraženije simptome jer prolaze svi motorni i senzorni putevi.
- Torakalnoj kičmi (25–35%) — često „tihe" lezije koje se otkriju tek na MR-u, ali mogu izazvati „MS zagrljaj" (dysaesthesia thoracica).
- Konus i lumbalni deo — retke kod MS-a; kada su prisutne, važno je isključiti druge dijagnoze (NMOSD, MOGAD, mijelitis druge etiologije).
Tipične MS lezije su kratke (< 2 vertebralna tela u dužinu), periferne (na obodu poprečnog preseka) i asimetrične — što ih razlikuje od dužih, centralnih lezija kod neuromijelitisa optika (NMOSD) i akutnog transverznog mijelitisa [4](#ref-4).
glavna simptoma spinalnih lezija
Motorne slabosti i spasticitet
Najčešći simptom. Oštećenje kortikospinalnog puta u kičmenoj moždini prekida signale iz mozga ka mišićima nogu i ruku. Rezultat: slabost jedne ili obe noge, teško podizanje stopala („foot drop"), pad u hodu, „makazasti hod" zbog adduktornog spasticiteta. Do 80% osoba sa MS-om razvije neki oblik spasticiteta koji je najčešće posledica spinalnih plakova — više o tome u [našem vodiču o spasticitetu](/blog/spasticitet-grcevi-multipla-skleroza-lecenje-vezbe-lekovi) [5](#ref-5).
Senzorne smetnje i „MS zagrljaj"
Utrnulost, peckanje, „mravinjanje" i osećaj hodanja po vati u nogama i stopalima. Karakterističan simptom torakalnih lezija je dysaesthesia thoracica ili „MS zagrljaj" — osećaj čvrstog obruča ili steznika oko trupa, kao da nešto stalno stiska rebra. Uplaši pacijenta jer podseća na srčane tegobe, ali je posledica lezija u T3–T8 segmentu. Detaljnije: [MS zagrljaj — dysaesthesia thoracica](/blog/ms-zagrljaj-dysaesthesia-thoracica).
Disfunkcija bešike, creva i seksualne funkcije
Sakralni parasimpatički centri koji upravljaju bešikom, crevima i erektilnom/lubrikacionom funkcijom dobijaju signal preko kičmene moždine. Lezije u cervikalnom ili gornjem torakalnom delu prekidaju taj put i daju:
Hiperaktivnu ili hipoaktivnu bešiku — hitni nagon, učestalo mokrenje, inkontinencija ili obrnuto — retencija urina i rezidualna količina (rizik za infekcije). Vidi [disfunkcija bešike kod MS-a](/blog/besika-disfunkcija-ms-hiperaktivna). Opstipacija ili urgentna inkontinencija stolice. Erektilna disfunkcija kod muškaraca, smanjena lubrikacija i osetljivost kod žena. Vidi [MS i seksualno zdravlje kod muškaraca](/blog/ms-erektilna-disfunkcija-seksualno-zdravlje-muskarci) i [kod žena](/blog/ms-zensko-seksualno-zdravlje-zene-multipla-skleroza).
Lhermitteov znak i neuropatski bol
Klasični znak cervikalnih lezija: kada se glava savije napred ka grudima, kroz kičmu i noge prostruji „struja" — kratkotrajan, oštar osećaj električnog udara. Traje sekunde, izazvan je stimulacijom demijelinizovanih vlakana pri pomeranju kičmene moždine unutar dure. Nije opasan, ali je marker aktivne cervikalne lezije. Uz to, česti su hronični neuropatski bolovi — pečenje, hladnoća bez razloga, alodinija (bol na dodir).
MRI: zlatni standard dijagnostike
Magnetna rezonanca kičmene moždine je jedini pouzdan način da se vide spinalne lezije. Kod svake sumnje na MS ili nove neurološke simptome, neurolog naručuje:
T2 sekvence — lezije se vide kao svetle (hiperintenzivne) tačke. STIR sekvence — pojačavaju kontrast i pomažu da se razlikuju MS lezije od artefakata. T1 sa gadolinijumom — pokazuje aktivne (Gd+) lezije sa oštećenom krvno-moždanom barijerom. Aktivna lezija znači da se upala dešava upravo sada.
Prema McDonald 2024 kriterijumima, prisustvo bar jedne spinalne lezije čini jedan od 5 anatomskih regiona koji dokazuju „disseminaciju u prostoru" — što je uz „disseminaciju u vremenu" osnov za dijagnozu MS-a [6](#ref-6). Više o tome: [MRI i multipla skleroza — šta lekari vide](/blog/mri-multipla-skleroza-sta-lekari-vide).
Praktičan savet: kod prve dijagnoze uvek tražite MR i mozga i cele kičmene moždine (cervikalno + torakalno). Do 20% MS pacijenata ima izolovane spinalne lezije bez novih promena u mozgu, pa parcijalni pregled propušta dijagnozu [7](#ref-7).
Kada spinalne lezije znače progresiju
Spinalne lezije su najsnažniji MRI marker dugoročne invalidnosti kod MS-a. Longitudinalne studije pokazuju:
- Osobe sa ≥ 2 cervikalne lezije na prvom MR-u imaju 3–4 puta veći rizik da razviju sekundarno progresivni MS unutar 15 godina [8](#ref-8).
- Atrofija (smanjenje površine) cervikalne kičmene moždine korelira sa EDSS skorom bolje nego atrofija mozga [9](#ref-9).
- Kod PPMS oblika, spinalne lezije su češće „proširene", zauzimaju veći deo poprečnog preseka i pokazuju difuznu atrofiju.
Zato neurolozi rutinski prate stanje kičmene moždine — obično MR jednom godišnje kod aktivne bolesti.
Diferencijalna dijagnoza — nije uvek MS
Duge lezije (> 3 vertebralna tela, „longitudinally extensive transverse myelitis") nisu tipične za MS i obavezno se moraju razlikovati od:
NMOSD (Devicova bolest) — antitela anti-AQP4, duge centralne lezije, obično teži atak. MOGAD — antitela anti-MOG, sličan mijelitis ali sa drugačijim tokom i terapijom. Vaskularne bolesti kičmene moždine, sarkoidoza, B12 deficit, HTLV-1 mijelopatija.
Pogrešno lečenje ovih stanja MS terapijom može dodatno oštetiti pacijenta — zato je važno da se kod svakog spinalnog mijelitisa uradi test na anti-AQP4 i anti-MOG antitela.
Kako se lezije leče
Akutni relaps
Kada se pojavi nova simptomatska lezija (relaps), standardna terapija je kortikosteroidna pulsna terapija: metilprednizolon 1 g intravenski dnevno 3–5 dana, po potrebi produžen sa prednizonom oralno. Kod teških ataka bez odgovora — plazmafereza (5–7 seansi) u tercijarnim centrima (VMA, KCS, KCV Novi Sad). Više: [kako prepoznati i lečiti relaps](/blog/kako-prepoznati-relaps-ms-checklist-dnevnik).
Dugoročno — DMT lekovi
Osnova prevencije novih lezija su disease-modifying terapije (DMT). Kod aktivnog spinalnog MS-a sa čestim relapsima ili velikim opterećenjem lezijama, danas se sve češće bira visokoefikasna terapija od početka ("hit hard and early") umesto stepenaste eskalacije:
- Anti-CD20 monoklonska antitela — [Ocrevus (okrelizumab)](/blog/ocrevus-okrelizumab-kompletan-vodic-multipla-skleroza-srbija), [Kesimpta (ofatumumab)](/blog/kesimpta-ofatumumab-kompletan-vodic-multipla-skleroza-srbija) — najjači dokazi za smanjenje novih spinalnih lezija.
- [Tysabri (natalizumab)](/blog/tysabri-natalizumab-kompletan-vodic-multipla-skleroza-srbija) — vrlo efikasan, ali sa rizikom od PML kod JC pozitivnih pacijenata.
- [Mavenclad (kladribin)](/blog/mavenclad-kladribin-kompletan-vodic-multipla-skleroza-srbija) — oralna „reset" terapija u dva kratka ciklusa.
- Klasične platforme — [Tecfidera](/blog/tecfidera-dimetil-fumarat-kompletan-vodic-multipla-skleroza-srbija), [Copaxone](/blog/copaxone-glatiramer-acetat-kompletan-vodic-multipla-skleroza-srbija), interferoni — i dalje efikasne kod blažih formi.
- Za progresivne forme — Ocrevus (jedini odobreni za PPMS), a stižu i novi BTK inhibitori poput tolebrutiniba. Vidi [DMT lekove 2026](/blog/najnoviji-odobreni-lekovi-multipla-skleroza-2026-tolebrutinib-cenrifki).
Simptomatska terapija i rehabilitacija
Lezije se ne mogu „obrisati" lekovima, ali se simptomi mogu drastično smanjiti:
- Spasticitet — baklofen, tizanidin, gabapentin, botoks, u teškim slučajevima intratekalna baklofenska pumpa.
- Bešika — antimuskarinici (solifenacin, tolterodin), mirabegron, čista intermitentna kateterizacija (CIC) kod retencije. Vidi [kateterizacija — praktičan vodič](/blog/kateterizacija-multipla-skleroza-cic-foley-bezbedno).
- Neuropatski bol — gabapentin, pregabalin, duloksetin, karbamazepin (posebno kod trigeminalne neuralgije).
- Fizikalna terapija i vežbe — istezanje, hidroterapija u basenu 27–29°C, FES elektrostimulacija za foot drop, robotski trening hoda. Pogledajte [vežbe po EDSS nivou](/vezbe).
- Ortoze — AFO (ankle-foot ortoza) za foot drop, drugih ortopedskih pomagala prema potrebi.
Kada odmah kod neurologa
Nova ili naglo pogoršana slabost noge/ruke koja traje > 24h. Iznenadna retencija urina (nemogućnost mokrenja) ili inkontinencija. Novi „MS zagrljaj" ili Lhermitteov znak koji nije bio prisutan. Naglo pogoršanje osećaja ili gubitak senzacije za dodir ispod određenog nivoa („senzorni nivo") — ovo može biti transverzni mijelitis i zahteva HITNU obradu.
Pravilo je jednostavno: novi simptom + traje > 24h + nema groznice ili infekcije = obavezno neurolog istog dana.
Praktičan akcioni plan
1. Insistirajte na MR mozga I cele kičmene moždine kod svake dijagnoze i kontrolne obrade.
2. Ne preskačite godišnji MR čak i ako se osećate stabilno — „tihe" lezije se dešavaju.
3. Vodite dnevnik simptoma (bešika, spasticitet, Lhermitte, novi bol) i pokažite ga neurologu.
4. Nemojte prekidati DMT — svaka nova lezija znači trajno oštećenje aksona.
5. Uključite fizikalnog terapeuta rano — čak i kod EDSS 0–2, redovna fizikalna terapija čuva mišićnu snagu i ravnotežu.
6. Kod svake sumnje na relaps — poziv neurologu istog dana; kortikosteroidna terapija najviše koristi u prva 2 tjedna.
7. Isključite pseudo-relaps (infekcija urina, toplota, umor) pre svake terapijske eskalacije. Vidi [zašto se MS simptomi pogoršavaju na vrućini](/blog/zasto-ms-simptomi-pogorsavaju-toplo-vreme).
Ukratko
Spinalne lezije su često „nevidljivi" ali najuticajniji deo MS-a — one najviše određuju hod, bešiku i dugoročnu invalidnost. Rana i tačna MR dijagnostika (mozak + cela kičma), pravi DMT lek i doživotna rehabilitacija su kombinacija koja je 2026. godine u stanju da drastično uspori tok bolesti kod većine pacijenata. Kod svakog novog simptoma koji traje duže od 24h — ne čekajte, javite se neurologu.
Izvori i dokazi
1. {#ref-1} Kearney H, Miller DH, Ciccarelli O. *Spinal cord MRI in multiple sclerosis — diagnostic, prognostic and clinical value.* Nat Rev Neurol. 2015;11(6):327–338. [DOI: 10.1038/nrneurol.2015.80](https://doi.org/10.1038/nrneurol.2015.80).
2. {#ref-2} Bot JC, Barkhof F, Polman CH, et al. *Spinal cord abnormalities in recently diagnosed MS patients.* Neurology. 2004;62(2):226–233. [DOI: 10.1212/wnl.62.2.226](https://doi.org/10.1212/wnl.62.2.226).
3. {#ref-3} Lycklama G, Thompson A, Filippi M, et al. *Spinal-cord MRI in multiple sclerosis.* Lancet Neurol. 2003;2(9):555–562. [DOI: 10.1016/s1474-4422(03)00504-0](https://doi.org/10.1016/s1474-4422(03)00504-0).
4. {#ref-4} Wingerchuk DM, Banwell B, Bennett JL, et al. *International consensus diagnostic criteria for neuromyelitis optica spectrum disorders.* Neurology. 2015;85(2):177–189. [DOI: 10.1212/WNL.0000000000001729](https://doi.org/10.1212/WNL.0000000000001729).
5. {#ref-5} Rizzo MA, Hadjimichael OC, Preiningerova J, Vollmer TL. *Prevalence and treatment of spasticity reported by MS patients.* Mult Scler. 2004;10(5):589–595. [DOI: 10.1191/1352458504ms1085oa](https://doi.org/10.1191/1352458504ms1085oa).
6. {#ref-6} Montalban X, et al. *2024 revisions to the McDonald diagnostic criteria for multiple sclerosis.* Lancet Neurol. 2024 — updated diagnostic framework including spinal cord as anatomical region.
7. {#ref-7} Sombekke MH, Wattjes MP, Balk LJ, et al. *Spinal cord lesions in patients with clinically isolated syndrome: a powerful tool in diagnosis and prognosis.* Neurology. 2013;80(1):69–75. [DOI: 10.1212/WNL.0b013e31827b1a67](https://doi.org/10.1212/WNL.0b013e31827b1a67).
8. {#ref-8} Brownlee WJ, Altmann DR, Prados F, et al. *Early imaging predictors of long-term outcomes in relapse-onset MS.* Brain. 2019;142(8):2276–2287. [DOI: 10.1093/brain/awz156](https://doi.org/10.1093/brain/awz156).
9. {#ref-9} Casserly C, Seyman EE, Alcaide-Leon P, et al. *Spinal cord atrophy in multiple sclerosis: a systematic review and meta-analysis.* J Neuroimaging. 2018;28(6):556–586. [DOI: 10.1111/jon.12553](https://doi.org/10.1111/jon.12553).
10. {#ref-10} MyMSTeam. *4 Symptoms Caused by MS Spinal Lesions: How Common Are They?* (2026). [mymsteam.com/resources/multiple-sclerosis-spine-lesions-your-guide](https://www.mymsteam.com/resources/multiple-sclerosis-spine-lesions-your-guide).
*Ovaj članak je edukativnog karaktera i ne zamenjuje savet neurologa. Kod novih ili pogoršanih simptoma javite se svom lekaru.*