Da li se multipla skleroza nasleđuje? Genetika, rizik u porodici i šta kaže nauka 2026

31. jul 2026.

MS nije klasična nasledna bolest — ne postoji „gen za MS" koji se prenosi sa roditelja na dete. Ali genetika ipak igra ulogu: rizik u opštoj populaciji je ~0,3%, kod deteta obolelog roditelja 2–3%, kod brata ili sestre 3–5%, a kod jednojajčanog blizanca 25–30%. Pregled više od 230 gena rizika, uloge HLA-DRB1*15:01, familijarnog MS-a, retkih varijanti i toga zašto okolina (EBV, vitamin D, pušenje, gojaznost) odlučuje da li će geni ikada „progovoriti".

Iz sopstvenog iskustva znam da ovakve teme traže više nijansi nego brz odgovor. Ovo je verovatno najčešće pitanje koje osoba postavi neurologu odmah posle dijagnoze: „Da li ću ovo preneti svojoj deci?" Odgovor je umirujući, ali zahteva nijansu.

Multipla skleroza nije nasledna bolest u klasičnom (Mendelovom) smislu. Ne postoji jedan gen koji se prenosi sa roditelja na dete i koji sam po sebi izaziva bolest, kao kod cistične fibroze ili Hantingtonove bolesti. Ono što se nasleđuje jeste sklonost (predispozicija) — kombinacija stotina malih genetskih varijanti od kojih svaka pojedinačno povećava rizik za samo par procenata.

Ta sklonost postaje bolest tek kada se sretne sa okolinskim okidačima: infekcijom Epstein-Barr virusom, niskim vitaminom D, pušenjem, gojaznošću u adolescenciji i sastavom crevne mikrobiote. Genetika puni pušku, okolina povlači obarač.

Konkretni brojevi: koliki je rizik za moje bližnje

Ovo su podaci koje koriste National MS Society, MS Trust i evropski registri:

- Opšta populacija: oko 0,1–0,3% (1 na 300 do 1 na 1.000, zavisno od geografske širine).

- Dete obolelog roditelja: oko 2% (nešto više ako je oboleo majka nego otac).

- Brat ili sestra osobe sa MS-om: oko 3–5%.

- Dvojajčani blizanac: oko 5%.

- Jednojajčani (identični) blizanac: oko 25–30%.

- Rođak drugog stepena (ujak, tetka, unuk): oko 1%.

Obratite pažnju na najvažniji podatak iz cele genetike MS-a: kod jednojajčanih blizanaca, koji dele 100% DNK, drugi blizanac oboleva u najviše 1 od 3 slučaja. To znači da najmanje 70% rizika ne dolazi iz gena. Ista poruka drugačije rečeno: čak i kada imate „najgori mogući" genetski profil, verovatnoća je i dalje na vašoj strani.

Zašto rizik i dalje deluje veliki kada ga vidite u porodici

Statistika od 3% zvuči malo, ali kada u istoj porodici postoje dva ili tri slučaja, deluje kao da se bolest „prenosi". Postoje tri razloga za to:

1. Relativni rizik naspram apsolutnog. Rizik za brata/sestru je 10–20 puta veći od populacijskog — što je impresivno u procentima, ali i dalje znači da 95–97% braće i sestara nikada neće razviti MS.

2. Zajednička okolina. Članovi porodice dele geografsku širinu, izlaganje suncu, ishranu, navike pušenja i verovatnoću rane EBV infekcije. Deo „porodičnog" rizika nije genetski.

3. Familijarni MS je manjina. Samo oko 12–15% pacijenata ima bar jednog rođaka sa MS-om. Ogromna većina obolelih su prvi slučaj u porodici — takozvani sporadični MS.

Šta su tačno „geni rizika" za MS

HLA-DRB1*15:01 — najjača poznata veza

Na hromozomu 6 nalazi se region HLA (humani leukocitni antigen) koji određuje kako imunski sistem prepoznaje šta je „svoje", a šta strano. Varijanta HLA-DRB1*15:01 je najjači pojedinačni genetski faktor rizika za MS:

Jedna kopija povećava rizik oko 3 puta. Dve kopije (nasleđene od oba roditelja) povećavaju rizik oko 6 puta. Varijanta je česta u severnoevropskim populacijama i zato se deo geografskog gradijenta MS-a objašnjava upravo njom.

Ipak — milioni ljudi nose HLA-DRB1*15:01 i nikada ne razviju MS. Ta varijanta nije dijagnoza, već faktor sklonosti.

200+ varijanti van HLA regiona

Najveća međunarodna GWAS studija (International Multiple Sclerosis Genetics Consortium, *Science* 2019, na više od 47.000 pacijenata i 68.000 kontrola) identifikovala je 233 nezavisne genetske varijante povezane sa rizikom od MS-a. Skoro sve se nalaze u genima koji regulišu imunski sistem — T i B limfocite, mikroglije, citokinske signalne puteve. To je bio konačan dokaz da je MS prvenstveno imunološka bolest, a ne primarno bolest nervnog tkiva.

Polygenski skor rizika (PRS)

Kada se svih 233 varijanti saberu u jedan broj — polygenski skor rizika — dobija se procena genetske sklonosti pojedinca. Problem: PRS trenutno objašnjava samo oko 20–48% naslednosti MS-a i nije dovoljno precizan za kliničku upotrebu. Nijedno vodeće neurološko udruženje danas ne preporučuje genetsko testiranje zdravih rođaka.

Retke varijante i familijarni MS

Novije studije sekvenciranja (*Scientific Reports* 2025) pokazale su da porodice sa više obolelih članova nose povećan teret retkih varijanti u istim genima koje je označio GWAS. To objašnjava zašto se u nekim porodicama MS gomila — ali ove varijante su izuzetno retke i nisu prisutne kod većine pacijenata.

Geni progresije — nova granica

Do 2023. sva genetika MS-a odnosila se na to *ko će oboleti*. Tada je IMSGC objavio prvu varijantu povezanu sa brzinom progresije invaliditeta — u blizini gena DYSF i ZNF638, aktivnih u nervnom tkivu, a ne u imunskom sistemu. Poruka: geni koji određuju *da li* ćete oboleti nisu isti kao geni koji određuju *koliko brzo* bolest napreduje. Ovo je danas najaktivnije polje istraživanja (pregledi u *Current Opinion in Neurology* 2026).

Okolina: gde se zaista odlučuje

Ako geni objašnjavaju najviše trećinu rizika, ostatak dolazi iz okoline. Najbolje dokumentovani faktori:

- Epstein-Barr virus (EBV). Harvardska studija na 10 miliona vojnih regruta (*Science* 2022) pokazala je 32 puta veći rizik za MS posle EBV infekcije. Danas se EBV smatra gotovo neophodnim uslovom. Detaljnije u tekstu [Epstein-Barr virus i multipla skleroza](post20).

- Nizak vitamin D i malo sunca. Objašnjava veliki deo geografskog gradijenta. Više u [Vitamin D i MS](post32).

- Pušenje. Povećava rizik ~1,5 puta i ubrzava progresiju; pasivno pušenje u detinjstvu takođe.

- Gojaznost u adolescenciji. Dvostruko veći rizik, nezavisno od gena.

- Crevni mikrobiom. Novije studije povezuju porodicu bakterija Lachnospiraceae sa pokretanjem autoimunog odgovora — pogledajte [Bakterije creva i MS](post91).

Zašto je ovo dobra vest: geni se ne mogu menjati, okolina može. To je jedini deo jednačine nad kojim porodica ima kontrolu.

Da li treba da uradim genetski test?

Kratak odgovor: ne, ako ste zdravi. Razlozi:

Test ne može da predvidi da li ćete oboleti — ni pozitivan HLA-DRB1*15:01 ni visok PRS nisu dijagnoza. Ne postoji preventivna terapija koju bi rezultat promenio. Rezultat može izazvati nepotrebnu anksioznost i probleme sa osiguranjem u nekim zemljama.

Genetsko savetovanje ima smisla samo u retkim situacijama: kada postoji više obolelih u više generacija, kod vrlo ranog početka bolesti u detinjstvu, ili kada se sumnja na retke nasledne bolesti koje liče na MS (npr. CADASIL, leukodistrofije, mitohondrijalne bolesti). Tada je reč o diferencijalnoj dijagnozi, a ne o proceni rizika.

Šta reći deci i partneru

Praktični okvir koji koriste MS savetnici:

1. Budite konkretni sa brojevima. „97 od 100 dece roditelja sa MS-om nikada neće dobiti MS" je tačnije i manje uznemirujuće od „postoji rizik".

2. Ne skrivajte dijagnozu od dece. Deca osećaju napetost; jasno objašnjenje prilagođeno uzrastu smanjuje strah više nego ćutanje.

3. Planiranje porodice se ne menja zbog MS-a. Trudnoća čak privremeno smanjuje aktivnost bolesti — pogledajte [MS i trudnoća](post10).

4. Fokusirajte porodicu na okolinske faktore: nepušačko domaćinstvo, provera vitamina D, zdrava težina, fizička aktivnost. To su jedine dokazane poluge.

Šta se očekuje do 2030.

- Bolji polygenski skorovi koji uključuju ne-evropske populacije (trenutno je ogromna većina podataka iz evropskih kohorti — velika slepa mrlja u istraživanju).

- Genetika progresije kao osnov za izbor terapije: pacijenti sa genetskim profilom brze progresije bi rano dobijali visoko efikasne lekove.

- Interakcija gen–okolina: predviđanje ko će posle EBV infekcije zaista razviti MS.

- EBV vakcina kao potencijalna prava prevencija — više u [EBV vakcina Horizon](post6).

Multipla skleroza se ne nasleđuje kao boja očiju. Nasleđuje se sklonost — raspoređena na više od 230 gena, od kojih nijedan sam po sebi ne izaziva bolest. Rizik za vaše dete je oko 2%, za brata ili sestru 3–5%, a čak i kod identičnog blizanca ostaje ispod 30%. Sve ostalo odlučuju virusi, sunce, dim cigarete i način života. Ako u vašoj porodici postoji MS, najkorisnije što možete da uradite nije genetski test — nego nepušačko okruženje, dovoljno vitamina D, zdrava težina i pažnja na rane simptome.

Za srodne teme pogledajte [Da li je MS nasledna — osnovni vodič](post60), [Zašto žene češće oboljevaju](post88) i [Kako prepoznati MS](post40).

Izvori

International Multiple Sclerosis Genetics Consortium. Multiple sclerosis genomic map implicates peripheral immune cells and microglia in susceptibility. Science 2019;365:eaav7188. International Multiple Sclerosis Genetics Consortium. Locus for severity implicates CNS resilience in progression of multiple sclerosis. Nature 2023;619:323–331. Patsopoulos NA. Genetics of Multiple Sclerosis: An Overview and New Directions. Cold Spring Harb Perspect Med 2018;8:a028951. Willer CJ et al. Twin concordance and sibling recurrence rates in multiple sclerosis. PNAS 2003;100:12877–12882. Bjornevik K et al. Longitudinal analysis reveals high prevalence of Epstein-Barr virus associated with multiple sclerosis. Science 2022;375:296–301. Increased burden of rare variants in GWAS associated genes in familial multiple sclerosis. Scientific Reports 2025. The genetics of multiple sclerosis: an updated perspective. Current Opinion in Neurology 2026. National MS Society — What Causes MS? / Is MS Genetic? (2025). MS Trust — Genetics and MS. MyMSTeam — Is Multiple Sclerosis Hereditary? Ovaj članak je edukativnog karaktera i ne zamenjuje medicinski savet niti genetsko savetovanje.